SOKOBANJA SOKO BANJA smeÜtaj apartmani sobe kuce za odmor

 
  • Narrow screen resolution
  • Wide screen resolution
  • Increase font size
  • Decrease font size
  • Default font size
  • default color
  • dark color
  • red color

Vrste smestaja

Smeštajni kapaciteti podeljeni su po tipovima: SOBE, GARSONJERE, STANOVI, APARTMANI, KUCE i PANSIONI
Home arrow Sokobanja arrow O Sokobanji
O Sokobanji PDF Štampaj E-pošta

Сокобања се налази у југоисточној Србији, у истоименој планинско котлинској-регији, на обалама реке Моравице, у долини између планина Ртањ и Озрен. Соко Бања спада у ред туристичких центара са најдужом традицијом и једно је од најпосећенијих места у Србији. Лековите воде и чист планински ваздух, са пуно озона идеални су за лечење и рехабилитацију. Сокобања већином лежи на левој обали Моравице, на јужној страни котлине, где је вегетација бујнија, издашнија, (због подземних вода и извора) и сви паркови се налазе на тој страни, у подножју Озрена. Управо то издваја Сокобању од свих осталих бања у Србији и Европи. Парк код купатила (централни градски парк) настао је захваљујући термалној води која избија у завидној мери, са температуром од 46° Ц. Надомак овог извора је и други, који је по саставу воде сличан првом. Недалеко од купатила, бушењем се дошло и до трећег извора и данас је ту мало постројење са пумпом за воду.

Кроз парк протиче и Врелски поток који се у северном делу парка саставља са термалним подземним потоком, да би састављени утонули у Моравицу у близини хотела Здрављак. Партерни део парка, испред купатила, са цветним лејама и ружичњацима, најстарији је уређени парковски простор у Србији. За почетак градње узима се 1880. година, настајао је у етапама, а већ почетком 20. века парк је имао густ масив високог зеленила. Данас Централни бањски парк захвата површину од 2,17 ха, лепо је уређен, простран и украшен.

у северном делу парка са осветљеним водоскоком, шумској оази у центру Сокобање, даје посебну драж. Парк на Бањици је настао захваљујући води. И овде су од великог значаја термални извори, чија се вода користи за лечење. Постоје два термална извора чија је температура 28 и 32°Ц. Ободом парка је корито реке Моравице. Формирање овог парка започето је крајем 19. века, након израде Првог ситуациационог плана за Сокобању и активностима Друштва за уређење Сокобање и захватао је површину од 0,44 ха, (1959.г. је проширен на 2,05 ха) и био је само простор око купатила са лековитом водом.

Полако и неприметно овај парк је прелазио у слободну природу и омогућавао сагледавање разноврсних пејзажа, попут теснаца Моравице или рушевина Сокограда. Низводно Моравицом пружало се мало језеро које је служило за променадну вожњу чамцима. Стазе парка су праволинијски пројектоване, са циљем да одведу посетиоца најкраћим путем до купатила, затим до плажа или даље, до излетишта Лептерија и Сокограда. Остале стазе у парку су слободно пројектоване и имају за циљ да шетачима омогуће различите визуелне перспективе.

Парк на врелу добија назив по својој води која је кроз историју различито употребљавана: као извор пијаће воде, као природни декор (поток који слободно протиче кроз парк) и као сценски елемент - језеро које је служило за вожњу чамцима, када је поток био преграђен. Изнад централног извора је и други извор воде за пиће над којом је спомен чесма Хајдук Вељку из 1926. године. Са уређењем парка на Врелу започело се крајем 19. века, по оснивању "Друштва за унапређење Сокобање и улепшавање њене околине".



У Сокобањским парковима су често уживали чланови династије Карађорђевић. У периоду између два светска рата, Парк Врело постаје култно састајалиште монденског света. Централни извор у парку Врело је 1934. године каптиран за водовод, довољан тада за снабдевање вароши пијаћом водом, као и за језеро.

Многи туристи зажелевши да посете Озрен и његове врхове и брда питају како стићи и шта се може видети на планини. Прво од излетишта, Озрен удаљено је од Сокобање око 4,5 км, а до њега се стиже аутобусом, колима или пешице, а може и бициклима. Излетницима се никако не могу избрисати из памћења вијугави путеви који воде падинама Озрена.

Наш нобеловац, Иво Андрић, је лепоте Озрена и његове боје прокоментарисао отприлике овако: „Тешко је рећи да ли су путеви до Озрена лепши у пролеће, када висови личе на зелене и процветале вртове, или у јесен, кад гора добија разноврсну боју, од жуте разних нијанси, преко румене и јарко црвене, до смеђе и мрке, дочаравајући тако спектар који се ретко виђа". Након пређеног пута, од 4,5 км, наилази се на комплекс специјалне болнице "Озрен". У овом комплексу се налазе лепо уређени терени за мале спортове, (фудбал, кошарка, одбојка, тенис), језерце са поточном пастрмком на самом извору речице Градашница, поред кога се налази ресторан са летњом баштом.

Низводно од извора, на око 200 метара, налази се "Рипаљка", један од најлепших и највећих водопада у Србији. Излетиште "Озрен" представља јединствену амбијенталну целину са већим бројем туристички атрактивних локалитета. Осим комплекса специјалне болнице и водопада, туристи радо посећују уређена излетишта "Калиновица", "Очно" и "Власина", до којих се стиже асфалтним путем, а налазе се на 2 км од специјалне болнице, ("Власина" је на 5 км од болнице), према селу Језеро. Недалеко од Специјалне болнице налази се Озренска пећина, која је дуга око 580 метара.

Пећина има једну дворану и пет галерија, али јос није уређена за туристичко разгледање. У пећини су пронађени остаци разних посуда и грнчарија, вероватно из доба неолита, што указује да су овде живели људи у најстарија времена. Ако кроз комплекс специјалне болнице пођете западно, проходним путем после 3,5 км стићи ћете до манастира "Јерменчић" из 14. века, а храм је посвећен Архангелима Гаврилу и Михаилу и сваке године, 26. јула, на овом предивном месту одржава се народни сабор. Сва излетишта на Озрену су уређена, имају изворе и чесме питке воде, места за ложење ватре, тако да су погодна за целодневне излете.

Природна фабрика чистог ваздуха на Озрену и лепоте које га красе, учиниће да доживите сан на јави. Они одважнији, жељни праве авантуре, са висоравни-излетишта "Власина" могу се упутити у освајање "Оштра Чука" (1174 м), са кога пуца поглед на живописну сокобањску котлину. Излетиште Лептерија је најпосећеније излетиште у Сокобањи, током туристичке сезоне, а нарочито за Први мај када се традиционално, али у сопственој режији организује Првомајски уранак.

Од Лептерије, источно, према Сокограду, дуж леве обале реке, налази се мноштво места за ложење ватре, односно за једнодневни пикник и неколико мањих пећина до којих се долази уређеним стазама. На око 400 метара, узводно од Лептерије налази се средњевековна тврђава Сокоград и до ње се долази обележеном пешачком стазом. У непосредној близини стазе која води до Сокограда, налази се извор питке воде Рујник.

Низводно од излетишта Лептерија, на десној обали Моравице, налази се ресторан "Марко Поло - Пећина", где се можете одморити и окрепити, ако сте се заморили од пешачења. У дебелој хладовини Пећине и уз хук брзака Моравице заиста ћете уживати конзумирајући многобројне специјалитете које овај ресторан нуди. Јагње на ражњу, пастрмке на жару, кравајчићи испод сача...

Термални извори Сокобање спадају међу најрадиоактивније у нашој земљи. Укупно је шест главних радиоактивних извора, чија се температура воде креће од 28 до 45° Ц. Како је избијање радиоактивних гасова на читавој територији Бање велико, сваки је посетилац изложен сталној благој инхалацији, што веома корисно утиче на дисајне органе и цео организам. Због таквог својства Сокобања лечи: бронхијалну астму, хроничне бронхите, пнеумокониозу, психонеурозу, неурастеније, лакше облике повишеног крвног притиска, хронични реуматизам, ишијас, стање после повреда, хроничне женске болести, малокрвност (анемију), исцрпљено стање организма, реконвалесценције.

Лечење у Сокобањи обавља се, на основу утврђених индикација, купањем у топлој, благо радиоактивној води и инхалацијом, према упуту и под надзором лекара. Сокобањски ваздух, сам по себи, је лек за оболеле од астме. Лековите воде бања разврстане су на: угљенокиселе, сумпорне, хлоридне, олигоминералне и радонске и садрже јод, бром, манаган, гвозђе, кобалт и бакар. Лечење инхалацијом у Сокобањи заснива се на удисању гасова, паре или распршених честица радиоактивне воде у ваздуху.

Шест главних, термално-радиоактивних извора у Сокобањи, сврставају се у две групе: хипертермални извори (купатило Парк) са температуром од 39 до 45°Ц и хипотермални извори (купатило Бањица) са температуром од 28 до 34°Ц. Посебна карактеристика термалних радиоактивних вода Сокобање је присуство радиоактивности која се креце од 5,7 до 13,5 М.Ј. по међународнох класификацији. Анализа гасова у инхалаторијуму показује радиоактивност од 33,68 М.Ј.

Soko terme

 
< Prethodno   Slede─çe >

www.yoursite.com
SOKOBANJA SOKO BANJA smeÜtaj apartmani sobe kuce za odmor